Tekstovi | pivskibokelj

36 pravednika uzalud

Kažu mi deca, gušeći se od smeha, da u trenu kada me san konačno savlada u popodnevnim satima, otromboljenog na ugaonoj ispred TV-a ili...

Mada sve ređe idem u grad u kojem sam odrastao još pamtim svaki detalj putovanja do njega. Uvek me je čikalo to da iako idem istom...

Kotrljala se nepreglednom pustinjom, bez ikakvog repera koji bi joj ukazao na pređeni put. Činilo joj se da se valja u mestu. Jara u...

U meni gase se intenziteti i sećanja. Blede protekli događaji i sa njima emocije koje su ih pratile. Pamtim ih još, ali ne osećam tu...

Što više čovek zna on sumnja u status svog znanja, otkrivajući koliko je znanje beskonačno, plovi ka Sokratu: Znam da ništa ne znam....

Nije bilo sunca. Na nebu je talasala neka jednolična masa tamnosive pene. Neprovidna, senčila je čitav grad. Poput pileta koje pokušava...

Sećanje je kao optimistični objektiv, doživljaji iz prošlosti budu lepši i dragoceniji kad ih pronađemo među uspomenama nego što su ikada...

- Vreme je naša najveća imovina, kaže naš veliki profesor. A, imamo li ga ili ga nemamo? Naspram puste prošlosti i kosmički nepregledne...

prve kapi otvaraju nebo i para se svod otkrivaju nebesa u njima svetli put večnosti naše mi to ne znamo trljamo oči mokre od kiše u...

Ovih dana Google drive, Google photos (ne znam kud se dede Google eyes, ears, mind...) upozoravaju me da nema više slobodne memorije u...