Успоравање трамваја (Мајсторе, има излаз!)

Песник са небеса подарио је човеку време једино за љубав,

но он то не схвата док му се не деси удар и кад времена више нема.

***

Успешни немају разумевања и епматију за неуспешне. Презиру их дубоко. Могли су и они бити лењи, глупи, слаби, немоћни. Као да им је било лако жртвовати неуспех. Њихов презир је већи чак и од страха да су могли постати неуспешни или макар да би се могли вратити поново у тачку пре постизања успеха. Неуспешни их подсећају на све оно чега су се плашили да могу постати и што им је давало снагу да трче до успеха. Они слабе и неуспешне не само да презиру, они их се гаде.

Неуспешни, такође, немају разумевања за успешне. Осуђују их, јер ето, и они су могли постати успешни да их усуд није осудио на неуспех, а успешнима тако олако поклонио успех. Мрзе их, зато што су они разлог дефинисања њихових вредности, свих разочарања, подсмеха околине, пријатеља, деце и на крају мучних развода и пропасти.

***

Скупљени тако с два бесконачно удаљена краја, приликом гротексног сценарија живота, седају једни поред других за софру славе, привучени скоро немогућом животном гравитацијом код заједничких пријатеља.

У први мах кутртоазних климоглава и осмеха учествују у размени бесмислених разговора. Све до тренутка кључања паре смеше гасова малигана и незаборава тако видне разлике међу њима, која се оцртава у сваком детаљу: одећи, обући, фризури, мирису, ноктима, наочарима, цигаретама, упаљачу, чарапама, говору, речима, мислима, мимици, погледима...

- Бедник! У ствари, мени је њега жао. Мислим искрено, шта њега, жао ми је оне његове жене и деце – изговори господин Успешни својој жени, док су се заваљивали у седишта гломазне лимузине.

- Могу мислити - рече жена господина Успешног - посебно ти је жао његове сисате жене. Јеси ли због тога навалио да ми купиш петице за Осми март, смраду један?

- Ма нека сам му рекао... хик.. пизда једна капиталистичка, неписмена, шта он мисли... хик.. да мене може купити тим својим прљавим новцем.. хик... - једва превали преко усана господин Несуспешни својој жени, док је покушавао да се ухвати за стуб надстрешнице станице градског превоза, машући рукама кроз ваздух и атерирајући безбедно на женина широка прса.

- Е муко моја пијана. Ал нека си. Мада није он тако лош. Фин човек - буквално се облизну госпођа господина Неуспешног - него, уби га она његова оштроконџа.

Из свега овог једино што се да закључити је да би се господин Успешни и госпођа господина Неуспешног лако разумели, док се госпођи господина Успешног господин Неуспешни подједнако гади, те једино господин Неуспешни остаје без бодова било у гостима, било код куће.

Господин, ма како одвратан био, а одвратност зри временом без изузетка, несварив је само као господин Неуспешни. Ни господину Успешном није намењена љубав, сем у почетним мрвицама, али ће он без изузетка добити њену привид, док се господину Неуспешном отворено прети презиром.

Међутим, не лези враже. Госпођа господина Успешног, разјарена преваром господина Успешног и то са њеном најбољом пријатељицом, оном на чијој су слави упознали господина Неуспешног и госпођу господина Неуспешног, поче да смишља чин што веће освете. Тако крену да лицитира највеће јадове из свог окружења са којим би превалила господина Успешног. Није било дилеме, позицију број један заузео је господин Неуспешни.

До њега је дошла баш преко пријатељице на чијој су се слави и упознали. Намерно. Њена освета је и подразумевала што бржи пренос информација господину Успешном. Није било лако. Гадио јој се господин Неуспешни али се и гнушала помисли да се не освети. Њен его је лакше подносио физичко од духовног понижења.

С друге стране било је лако завести господина Неуспешног. У стану своје пријатељице, која још увек није била свесна да је разоткривена, те је глумила изненађење њеним избором, не знајући мотив, премда раздрагана развитком ситуације која би могла ићи у њену корист. Елем, пар чашица јаке вотке господина Неуспешног уведоше у стање да помисли да је и он неком пожељан. Скоро да се осмелио да исприча својој госпођи не би ли се похвалио, да буде сретна каквог бају она има.

Кобни грч леве преткоморе господина Успешног затекао је у том истом стану, док је на великом екрану промицао кућни видео с љубљвним позама његове драге и господина Неуспешног, на гарнитури на којој је сада седео, неприпремљен, грчевито хватајући дах. Пријатељици, заједничкој, власници стана, из руку испаде послужавник са сочним ђаконијама, уз које је требало заједно да уживају, као и у намери да му се коначно препоручи као прва госпођа, а не тамо нека замена. Чекала је само миг господина Успешног да из фиоке извуче захтев за развод, не слутећи да је она само једна од метреса господина Успешног и то најјефтинија. Она га није уцењивала скупим поклонима, егзотичним летовањима и станом у елитном крају града. Она је напросто одувек била заљубљена у њега. Још из студентских дана, када су све четворо заједно излазили и скупљали ситниш из похабаних џепова за још једну туру у Последњој шанси. Припити и срећни враћали су се првим јутарњим превозом у своје солитере на Новом Београду. Уморно су куњали на избледелим седиштима трамваја, удишући последње капи веселе атмосфере и узајамне љубави. Ни тада није мислила да ће се расподела овако одиграти. Ћутала је својој другарици истину и на крају прихватила расплет усуда.

Без могућности избора и припреме за талас удара, у ходнику Хитне помоћи, на пластичној клупи, згурали су се госпођа пријатељица, госпођа жена господина Успешног, те господин Неуспешни и његова жена. Госпођа господина Успешног стигла је тек два сата пошто су је обавестили из Хитне, нашмикана и сређена, као да је и очеиквала овакав расплет. Господина Неуспешног и његову жену обaвестио је њихов син, возач санитета Хитне помоћи и они су дотрчали не знајући за след читавог сценарија. За то се побринула госпођа господина Успешног. Њен болни план био је укључивање свих актера, те је тобоже нападајући заједничку пријатељицу разоткрила све појединости. Госпођа господина Неуспешног, више понижена него изненађена, устала је и села поред заједничке пријатељице, остављајући господина Неуспешног да седи поред госпође господина Успешног, за чији су се живот дежурни лекари борили у Сали 2 Хитне помоћи. Осим резимеа госпође господина Успешног нико више није проговорио ни реч. Тегобна тишина стварала је несносну буку у главама свих њих , осим у глави госпође господина Успешног. Она је у мислима већ пребирала по некретнинама, рачунима банака и кућној уштеђевини. У трену је осетила жал и пожелела да утрчи у ординацију и загрли свог драгог, али јој је мучна слика уздаха њега и њене пријатељице хранила жељу само за осветом.

Када је дежурни лекар изашао из сале, само је госпођа господина Неуспешног пришла да га саслуша и он мислећи да је она супруга болесника, поведе је са собом. Господин Неуспешни гуркао се уз госпођу господина Успешног, покушавајући да је загрли и дoдирне, изазивајући код ње само гестикулације гађења. Скрушена заједничка пријатељица, чувши да је стање господина Успешног сада стабилно, нечујно се извукла из ходника и отишла. Мада се трудула да буде тиха, грцала је на глас над својом судбином, губећи равнотежу у кораку, не знајући куда би.

Госпођа господина Успешног једва је одшкринула врата сале у којој се налазио њен муж, задржавајући безнадежни грч на лицу док је гледала свог мужа у некој врсти кататоније. Госпођа господина Неуспешног седела је на дрвеној столици тик уз постељу, нагнуте позе изнад главе господина Успешног и балго му миловала оклембешену руку. Плакала је тихо. Сузе су јој се сливале из набреклих очију све до чела господина Успешног.

Госпођа господина Успешног жустрим кораком залете се ка излазу из зграде Хитне помоћи. Господин Неуспешни узалуд је покушавао да је сустигне, задржи, нешто објасни, загрли, гушећи се и он у грчевима заједничког понора.

На монитору поред главе господина Успешног јасно се оцртавала линија откуцаја срца које се повратило од удара. Није могао да се помери, чак ни да отвори очи, али је јасно осећао миловање руке госпође господина Неуспешног и капи њених суза које су му се сливале низ чело до очију. Био је свестан и непокретан. Осећао је несносну жеђ и мисли му је пловила и бојазан и нада да је крај. Било му је свега доста. Није жалио ни за чим, није жело више времена ни за шта, осим за трен са капи чисте љубави.