ZAMAJAC OSMEHA

U meni gase se intenziteti i sećanja. Blede protekli događaji i sa njima emocije koje su ih pratile.

Pamtim ih još, ali ne osećam tu magiju koja mi je pomerala orbitu. Znam da se tog dana gravitacija poništila,

da je ubrzanje lomilo nepripremljeno srce

i da sam priglio večnu sreću. Takvu, da sam mislio da veća ne postoji,

ne samo za mene, već u univerzumu. Šta me pomera ovih dana, sam sebe pitam.

Preslišavam se, olako naveden mrtvim uglovima prošlosti,

previđajući sadašnji tren koji me usrećuje.

Nespretno tumaram kroz misli, ne shvatajući

da je taj treptaj sreće nepromenjiv kroz vreme.

***

Sedeo sam na klupi u parku, ispred solitera, oklembesene kičme i svedenih misli koje je mleo istočni vetar. Sveo sam se, nazor, bez pravog razloga, na senku. Povučem dim i pustim ga da baulja iz mene,

pokušavajući da ne mislim ni na ništa. On vene polako iz mojih nozdrva, nikako do kraja, vrti se oko moje glave i crta providne sene. Baš one o kojim pričam i mislim da me više ne dotiču. U njima nema mojih sećanja događaja. Nekim čudesnim oblicima ispušteni dim skicira moja osećanja rođena tada kada se sve to dešavalo. Ne verujem kako lako ulaze u mene. Nisam više miran. Moje ždrelo prenosi ritam srca i moja duša poskakuje u pravcu tih slika. Vidim je kako dolazi. Vuče zaboravljena kolica za nabavku i maše mi. Koračamo sporo ka marketu. Na telefonu proveravam spisak i jedan zaboravljeni dim,

koji se sakrio uz mene, vuče kraj mojih usana u osmeh. Gleda me, u čudu, čemu se sad smejem i ja je vidim opet kao nekada. Moj puls izbija sigirnu granicu koju mi je dodelio pametni sat i osećam tremu, onu istu koja me je zagrcnula kada sam joj se prvi put obratio. Ćutim, sad se i ona smeje i kaže mi: - Šta ti je? Opet nešto muljaš? Kao tog dana, vidim njene oči koje me netrmice gledaju, proveravaju i ne veruju, ali mi ipak šalju osmeh odobravanja. Napokon spajaju mi se slike i osećanja i grlim je snažno, kao prvi put.

Otima se na tren i kaže - šta ti je ludače - pa me ipak čvrsto stegnu, pope se na prste i šapnu mi na uvo: - Meni ne treba zamajac, lenjivče.

Naravno da se sećam. Svega!

ОдговориПроследи