Vreme (R.B)

- Vreme je naša najveća imovina, kaže naš veliki profesor.

A, imamo li ga ili ga nemamo?

Naspram puste prošlosti i kosmički nepregledne budućnosti,

sadašnjost, koja je zaista u našem posedu, samo je tren.

Tako mali da izmiče i pri samoj pomisli na nju.

Vreme, ipak, hipotetički stičemo u budućnosti.

Po volji Zevsa nada je naš spas.

Nada, da je jedino vreme i to buduće naša imovina.

Da li je tu samo zarad golog opstanka?

Dobro je.

Šansa postoji.

Loše je.

Nada je i u vrču sreće,

poslednje zlo što duži naše groteksno vreme.

Nama je svejedno.

Ne obaziremo se niti na velike istine, niti na slatke obmane.

Kolko god bile visoke kamate naših otkucaja, vreme ne štedimo.

Razbacujemo pun buđelar trenutaka oko nas,

kao pjani svatovski kum izgorelu kesu.

Trošimo ga bez žaljenja, samo zato što, opet po Zevsovoj volji,

mnimo da ga imamo u nedogled.

Pa, i nek ga nema koliko ište svaka naša duša.

Nama je jedino drago da ga trošimo

baš ko da nam je večno darovano.