OPSENA PUBLIKE

Što više čovek zna on sumnja u status svog znanja,

otkrivajući koliko je znanje beskonačno, plovi ka Sokratu:

Znam da ništa ne znam.

Sigurni u sebe, drugom stazom,

drčni, nadmeni, primitivno borbeni...

protrčavaju kroz cilj uspeha.

Tako je nekako i sa dobrotim.

Što je čovek bolji, pogotovo ako je svestan tog beskrajnog puta,

i ako uporno pokušava da pobedi svoje demone... grehe.. .

on uviđa koliko je to malo.

Za razliku od, opet drčnih, nadmenih, neempatičnih...

Oni su sebi uvek najbolji.

I ne samo sebi.

Ta imaginacija kod njih toliko je jaka

da publika u transu usklikuje njihovo ime.

Ne zbog opsene njihovim likom,

već zbog želje da i oni takvi budu.

I to ne samo zbog slave pobednika.

Treba ubiti svaku sumnju u svom biću.

Ona klija cvetovima straha koji zrače neizdrživu bol.