Tekstovi | pivskibokelj | Page 11 of 20

Тренутак вечне среће ( C=100.)

У соби сам чију читаву површину заузима расклопљени кауч. Лежимо мој старији син и ја. Још није свануло, а он још није напунио четири...

Rodimo se slobodni, tog dana kad se rodimo. Svakim sledećim naša sloboda se smanjuje, a mi provodimo život tražeći način da se oslobodimo...

Prvi do kraja, ali ne vere ili dostojanstva, već kraja svog ludila. Al ipak do kraja stoji na kamenu koji ga rodi. Besmisleno, uporno, po...

Nije što ga ne možeš podneti, ni po cenu opstanka. Ne opstao! Nego što je zlo, već u svom korenu i niče kroz tvoje nozdrve i pluća. I...

- Ne spominji to, ne valja se dijete - kaže mi dok ojađeno spušta pogled ni-u-šta, nako za sebe. Ne govori dalje, jasno joj da je neću...

Jesmo li mi uistinu potomci naših Đedova? Kako smo se tako brzo pokvarili, da im ni nalik nismo? Pre svega čast, uprkos ceni. Tamo gde je...

Kako preživeti sebe dok radiš nešto što mrziš preko mere opstanka i još pokušavaš da to bude savršeno? Da li je neizbežno cepanje...

Ponavljanje rađa znanje. Taj majčinski odnos jasno oslikava potrebu novorođenčeta (znanja) za majkom (ponavljanje), jasno je. Ipak,...

Ako danas odem tamo gde mislim da stvarno jesam, odavde gde me odavno više nema... I ostanem sve do nepovratka. Seti me da i tamo kunja...

Prvi koraci ka odvajanju za Borkoviće, vodili su preko visećeg mosta, koji je moj otac, kao mladi građevinski tehničar, utegao između...