Vrač

Čini nam se da je lako razlikovati dobro i loše i da je to jasno svakom od nas. Nismo baš sigurni da li već po rođenju imamo tu spoznaju ili se tek nešto kasnije razvija, ali većina nas bez obzira na intelekt, obrazovanje ili uslove odrastanja teorijski to odvaja bez greške. Čak i kada se ne pridržavamo odabira tokom samog činjenja, kada je taj tok jači od nas ili baš kada smo mi, ono što uistinu jesmo, jači od kodeksa, nama je jasno šta biramo: dobro ili loše.

I ne samo to, definiciju ta dva kontrasta smatramo unirvezalnom i po osi vremena i po liniji meridijana.

A, da li je baš tako?

Da li je ono što je danas evidentno loše (dobro) bilo loše (dobro) baš uvek i svuda?

Šta je sve nekad bilo dobro (loše) : pred bitku na Vučijem dolu, knjaz Nikola je zbog europskih posmatrača morao da moli serdare da ne skupljaju pobedničke trofeje u obliku turskih ušiju i noseva, saborci velikog Džeronima s ponosom su nizali skalpove protivnika, učitelji naših roditelja vaspitno su tukli packe đacima, ženska deca retko su se slala u školu, crncima je bilo zabranjeno da sede sa belcima, u nekim kulturama običaj je da se gostu ponudi žena ili šta misliti o lapotu iz naših krajeva, sakaćenju nevernih žena, odsecanju ruku lopovima, smrtnoj kazni...

Možda to i nisu baš primeri kako se kroz vreme i mesto menjao pojam dobrog i lošeg, već da su to samo nivoi kulture određenog vremena i prostora, ali kada su najstarijeg vrača u dolini reke Omo pitali da kaže šta je to dobro, a šta loše, nije se dvoumio:

- Loše je kad susedno pleme,iznenada prepliva reku noću, otmu nam žene i decu, a nas potamane.

- A dobro?

Dobro je kad mi iznenada preplivamo reku noću...