Vibra 5. u oktobru

Piše mi Kum, preko zajedničke vibre:

- Ako te neko danas iznervirao,

da znaš da si pio kafu pored mora u Novom!

- Juče si se i kupao.

- I to da znaš...

Znam, govorim u sebi, al puštam nejasnu vibru Kumu,

koja to jasno kaže, baš ko što Kum i sluti,

da me uhvatio jugo i beštija mnome.

Uz reči slika šoljice kafe na drvenom stolu,

uz koji su se stisle dve prazne pletene stolice

i kroz koje škilje oblaci soli.

U njima sunce, plaža i more.

Umesto Kuma vibra puše:

- U tim stolicama vas ste dvojica.

Znam, govorim u sebi i puštam da me uhvati jugo široko,

na 5. oktobar ‘22., do ivice svesti:

sedimo u bašti, nas dvojica, ispod izlomljenih krovova

rasutih kuća koje oblikuju Njegoševu.

Hercegnovski zaliv viri svojim jednim okom iz Rosa,

probija zidove bašte i šapće nam da je 30. juni '93.

Ispijamo tek drugu, a ti mi kažeš da usporim i utulim malo.

Gledaš me kako nervozno stiskam olovku dok crtam po razglednici i ja ti ćutim.

Ti znaš da je za nju, a jugo da će nas spojiti oba ova datuma.