Urobor

Urobor

***

Nema više ničeg kad konačno saznaš koliko si loš.

Tu kraj guta početak.

Kao zmija svoj rep.

Čudiš se kako si još uvek živ,

samo da bi trpeo zasluženu bol.

***

Sve bi bilo dobro kada bi bilo moguće ostvariti svest većine.

Ikada!

Ne znam bi li to potencijal i kako bi Svevišnji ili njegovi predstavnici

obeležili misao da životne odluke donosi (ne)razum većine?

Mada, trebalo bi da je to jasno, iz bilo kog religijskog učenja,

koja dovoljno tačno daju putokaze, bez mogućnosti nadglasavanja.

I ne zato što taj vetar donosi dogma, već zato što drugačije,

izgleda, nije i ne može biti dobro.

To je neko (pred)znanje blisko samo onima koji jesu tas odluke.

A, ne može ih biti mnogo nikada, valjda je i to jasno.

To, otkud carstvu ideja o vladavini većine i otkud je svetina prihavati,

na stranu, al kako Njegovi predstavnici, mada sveznajući da je to put propasti,

ni ne postavljaju pitanje o carstvu nebeskom, već slave ovozemaljsko?

Može li onda iksan, tako mali, slab i jedan,

uopšte sastaviti pitanje, a kamoli znati odgovor?

Gledaš li nas, beležiš li igde, izašta?

Treba li nam znak i opomena il je baš sve na našu dušu?

Prosti ako možeš, al ne igraj na tu kartu,

inače ćeš morati sve ispočetka, ko zna koji put.