Ubrzanje (Besmisao 2)

"Nestrpljenje... najveći greh, iz koga proizilazi svo zlo..."

V.N.V.

"Najvažnija ljudska imovina - vreme" 

prof. R.B.

Žurio sam, mada ne znam zašto, sem zato što me grešno nestrpljenje

od rođenja goni u besmislenu prevremenost. Zadihan, kao da će brzina mojih koraka

odlučiti nešto presudno, a u stvari bauljao sam skoro besciljno sporednim

ulicama koje ističu iz Bulevara. 

Jurio sam da predam kopije nekih, ispostaviće se, potpuno nevažnih dokumenta. 

Sinoć dok sam šetao krajem, obukao sam prvi put ove godine topliju jaknu.

Zahladnelo je i pomislih da će mi prijati. Dok sam se provlačio između trotoara i raskopane ulice, zavukoh šake u džep da ih ugrejem. U džepovima zaboravljena čuda, još od jeseni prošle godine: dve metalne kovanice, od 5.000 i 10.000 dinara, spajalica, okamenjena žvaka, upaljač, flomaster i neki zgužvani papir. 

Pogledam prvo žvaku, je l uopšte jestiva (sažvakiva), te je nakon zaključka da nije,

ipak gurnem na svoj najjači (skoro jedini) kutnjak. Tek onda otvorim zgužvani papir.

Piše: Sekretarijat propuštenih prilika - Pozivate se da predate dokumenta penzionog fonda 25.03.2038. u 8:30h.

Lupim se po čelu. Potpuno sam zaboravio na to. Sad se sećam da, kada sam dobio ovo obaveštenje prošle godine, pomislh: - Ihaaaj, imam celu godinu za to. 

Stigao sam, mislim, na vreme i žurno proturio ruku sa dokumentima kroz šalter broj 2.

Radnica za tim šalterom pažljivo je uzela dokumenta i već nakon čitanja prvog,

skupila ih i vratila nazad:- Žao mi je, propustili ste priliku. 

- Čekajte, kako propustio, zar ne piše da se predaja vrši 25.03. u 8:30h?

- Da? - odgovorila mi je upitno. 

Pa, da li je danas 25. mart? 

- Da?

- Pa, zar nije 8:25h? 

- Da? - ponovi mi nevoljno. 

- Pa kako sam onda propustio priliku, nije još 8:30h?

- Gospodine, predaja dokumenta je u 8:30h, Vi ste predali u 8:25h, znači pogrešno vreme. Stvarno mi je žao, pokušajte sledeći put, po novom Rešenju. 

Nisu vredela sva moja pojašnjenja logičnog zaključivanja da nisam zakasnio,

misleći da se samo to računa...

Uporno mi je objašnjavala da je činjenica da sam pogrešio vreme

i samim tim propustio priliku i ćušnula potvrdu o propuštenoj prilici. 

Mada to nisam očekivao, nisam se mnogo nervirao. 

Zgužvao sam potvrdu i ubrzao korak, ne bih li stigao na vreme,

do korpe za otpatke, koju sam zumirao u daljini. 

Ležernim pokretom, dok sam mimoilazio korpu, krenuh rukom ka njoj.

Ruka me ne posluša, nego zgužvanu potvrdu gurnu u onaj isti džep,

čekajući sledeću sezonu da me iznova iznenadi propuštenom prilikom.