Tajna sreće

Istina li je da nam je udeljena kroz nebesko sito i da je tako i polegla po nama?

Čas je ima, čas ne, te da se konstantno klacka?

Da je jedan ne može imati ukoliko je neko drugi,

u istoj dozi koja je ovog prvog obasula, ne izgubi?

Je li ona već zadato stanje stvari, mera života ili samo stanje uma,

koje može biti u ravni sa okolnostima, a ni ne mora,

već je samo privid, naš unutarnji?

Znamo da sve može biti potaman, a da je čovek ne oseća ili obrnuto:

da je čovek nosi u sebi, mada je mučne okolnosti ni ne slute.

Reklo bi se da tajna nije u njoj već u nama.

Mada, može biti da nagonska težnja ka konačnoj ravnoteži,

koja je nemoguća i ne dešava se, odnosno moguća je tek negde u beskonačnosti,

goni naš životni damar na besomučno klackanje,

koje samo u prolazu hvata mrve te tajne.