Stari prijatelji

"Ako hoćeš da budeš srećan jedan dan, onda se dobro napij!

Ako želiš da budeš srećan godinu dana, zaljubi se u lepu ženu.

Ali, ako hoćeš da budeš srećan celog života,

onda pij dobro vino sa starim prijateljima!"

(b.M.K.)

***

Do skoro, par decenija odavde, bilo je uobičajeno da kada ti išta zatreba

pozoveš svoje najbolje drugove: selidba, krečenje stana, premeštanje ovog-onog,

bilo koji kvar na automobilu (stao i neće, svećice, sajla gasa, kvačila, alanser, alternator,

na licu mesta zamena, gurka, šlep...), hitna vožnja do aerodroma, autobuske, železničke, rođaka iz Borče, Grocke, koji je dopremio paket iz zavičaja... sve do ćućorenja u zaboravljenoj kafani,

u četri oka, uz vino, o svojoj nazovi muci kako te ne shvata niko, ni porodica,

ni devojka... kako nikom nije ko tebi...

Prokleto globalno oslobađanje sve je poremetilo.

Danas, mi najbolji drugari, to možemo sami.

Kako ko, debitnom il kreditnom: selidba - agencija;

krečenje - firma tzv. "ključ u ruke, ti samo iziđi";

auto kvar- servis; prevoz - taxi; muka - Psycho Killer...

Reklo bi se i vako poso završen.

Rezultat i bolji, bez mučenja bližnjih.

Nema više razloga da kada ti išta zatreba potežeš njih.

Naprotiv, bila bi sramota.

Međutim, nema ni opsene nepca smešom lepljivog vazduha

od znojavih leđa i slatkaste pene hladnog, u pauzi pomoći drugu.

Nit koja je spajala naše živote u krug egzistira samo u sećanjima.

Mi je više ne osećamo.

Po inerciji, i sada kada se okupimo, podižemo čaše i tapšemo se po ramenima,

uz gorki ukus saznanja da jedni drugima nismo više potrebni.

Sve je to laž.

Setimo taj refleks na vrhu nepca i centru srca čašom dobrog vina.

Urliknuće na glas da smo baš sad potrebniji jedni drugima više nego ikad.