Soba s pogledom (Eliksir palanke)
Beograd već dugo nije varoš iz otvora blende Radovića, Kapora,Tirnanića...
Prisnost koju su osećali beogradski početnici zadovoljstvom uspeha buđenja
u ovom niskobudžetnom Njujorku, potopio je vrtlog one iste gravitacije koja
ga je činila neodoljivim.
Prenatrpani, bauljamo jedni preko drugih tražeći ostrva mira u ćoškovima svojih Faradejevih kaveza oivičenih ekranima televizora, telefona, kompjutera.
Blokirani mikroprostor daje privid blaženstva glavama pomućenih misli od meteža i buke.
Ništa tamo, ništa ovamo.
Mala mesta oskudevaju u svemu u čemu ne oskudeva Beograd.
Međutim, čovek osim džebane za svoj želudac, ište spokoj i druženje za svoju dušu,
koje palanke, ove naše vukojebine, još uvek čuvaju.
Terazije gladi želuca i duše klackaju naše želje čas tamo, čas ovamo.
Bujica koja se sliva u Beograd jasno meri koji nam je tas preči.
U sve manjim, preostalim, ćoškovima grada okupiranih periferija,
koje ubrzano ždere, poput lave koja se sliva iz kratera vulkana,
beton, asfalt, behaton i granit, ostaje nam tek po koja soba s pogledom.
Comentários