Smart čekrk

Zaneseni prostim tumačenjem Pisma, da je u našem odrazu lik Božiji,

gordo pritiskamo svoj ego do samoljublja i u takvom stanju bivamo jeftini Vragu.

Pomamljeni trčimo u smeru kojim nas mami, brojeći korake,

unapred slaveći cilj na horizontu, ne shvatajući da mi ne idemo nikud daleko,

sem u naš mali krug.

*

- E moj sinko, trčao sam i ja ludo ponekad, baš kao da sam imo gde,

i lenstvovao dugo kad sam mogo kuda, kao da sam čuvo neizmerno vreme

i sad ti to velim uzalud, jer ne pamtimo mi ništa po vertikali,

te i ti o tom nećeš imati pojma ni kada te točak vrati u početak.

- Ma šta pričaš stari? Kako bih se ja mogao sećati tvojih grešaka iz mladosti?

- E sinko moj, ne pričam ti ja o sećanju, već o pamćenju.

Ako se samo sećamo ispravljanje grešaka se ne podrazumeva.

Ne pričam ti ja o svojim greškama, već o tvojim i to ne samo o onim koje ćeš tek napraviti,

nego o tom da si ih takve već napravio.

Čovek korača po svom krugu. Srećnici ga obiđu samo jednom do kraja.

Većina nas mota isti točak više puta. Gura kroz iste tačke, a da o tom pojma nema.

*

Čega se mi stvarno sećamo, pri tom ne mislim na događaje iz sopstvenih života,

i toga čega se sećamo da li je to uistinu naše sećanje ili je to privid varke naše podsvesti,

za koju se držimo očajnički kako god bila dobro skrivena u nama?

Uostalom, pamtimo li mi ili se samo sećamo?