Sajam knjiga (Četvrta rupa)

Đedova teorema da je čitav život radi tri rupe,

ne ostavlja prostor daljoj filozofiji ljudskih potreba,

mada rezignirani način na koji ju je izgovarao,

više kao prekor svetini, otvara pitanje četvrte.

Ištemo li je ili ne, ili zašto većini ona nije nasušna,

kao ostale tri?

Jasno je sa vitalnim nagonima,

koji rade svakoga i traže svoje zadovoljenje u cilju opstanka:

glad, žeđ, kao i opsesija za beskonačnim životim,

odnosno nastavkom vrste.

Bili uspešni ili ne, tri rupe nekako uspevamo da zatrpavamo,

dok četvrta zjapi.

U nečijoj prirodi stoji zapis da je to sasvim dovoljno.

Čak i oni čiji socijalni nagon vapi zadovoljnje, survani životnim neuspehom,

odriču je se i trpaju preostale tri misleći da glad četvrte tako mogu nadoknaditi.

I jedni i drugi hodamo omamljeni nagonima

koji bi trebalo da nas opominju preživljavanja radi,

nako uzgred života.

Pretvarajući ih u cilj, mašimo sve ostalo,

gegajući se presiti, otupljeni i utrnuli, nesvesni da nam išta drugo nedostaje.

Uprkos povremenom batrganju,

tupo pristajemo na teoremu s početka.

Ne gledam, ne čitam, ne pišem.

Mutav i slep.