Rođen na cilju

"Znanje je ljudsko neznatno i pametan čovjek ne živi od onoga što zna"

M.S.

***

Putokaz je dat, mada samo za pametnog čoveka.

Ako to već jesi, da li je to sreća ili muka?

Zateže li pamet život granici pucanja,

dok ga tek prosta glava opušta?

Možda je tajna sreće baš u tome da oglupavimo ili

da smo meta radosnog usuda da se rodimo takvi.

Ne znam tačno kako preteže klackalica danas,

mada slutim gore od kosmičke pravde pola - pola,

te završni radovi gazdovanja teku glatko.

Glupavog je lako ubediti za džabe,

ovi iole pametni, većinski imaju nagon za lagodnim životom,

koji se u savremenim vukojebinama ostvaruje džoranjem obraza i guzice.

Apetiti nas ubiše u oba slučaja.

U prvom, apetit glupavih da odlučuju i da se osećaju samouverenim i važnim,

donekle svesni svog neznanja ali ne i gluposti, drčni i ozlojeđeni na sve što viri

van rakusa ovce u ležećem položaju.

U drugom, apetit pametnih, sklonih hedonizmu i logikom koju ta pamet rađa

da žele udoban ali pre svega lak život.

Obezbediti udobnost bez muke može samo trgovina.

Svako prodaje šta ima.

Ukoliko su te dve grupe zamajac na upravljačkom točku,

s lakoćom se upravlja svetinom.

Oslobođen tih krajnosti, ne prelivam ni znanjem,

ni pameću da se na njega ne oslanjam.

Rođen na cilju, zadovoljan već na početku,

ne ištem išta do par zajedničkih koraka s tobom.