Popara by Purići skvo

Kada nam je nudila jela naša baka Olka,

moja sestra Anja uvek je tražila da joj sipa više,

a ja sam se bunio da mi je premnogo,

da bih kasnije ja tražio još, a ona ostavljala napola pun tanjir.

Te nam je baka tepala, a to bi nam valjda bilo i ime ili makar nadimak,

da smo (a fakat jesmo neko) indijansko pleme:

Gladne ti oči i Ne varaj se s guzicom.

Mada sam do sad isprobao mnoga poznata jela,

prava glad u meni budi želju za jelima iz detinjstva

koja nam je pripremala baka Olka.

Tako pomisao na limeni tanjir koji preliva vruća para tek spremljene popare,

rađa aromu koja ključa na mom nepcu kao zov najpoželjnijeg jela.

U tom kontekstu moj nadimak mogao je biti i Popara.

P. S. Još jedan indijanski nadimak koji s radošću dobih

od svog brata Nebojše (Ufpazičobanica)

beše Cicvara, al to je sasvim druga priča.