Neka ide kako ide (Distanca)

Ja sam čoek bolesan u mozak.

Od rođenja.

Godinama boles je uzimala maha sve više

i sve teže mi je padalo da dubliram normalnog čoeka.

Niko nije znao za to.

Sem moje Majke.

Svesna staklenih nogu moje psihe,

izronila je sva svoja pedagoška znanja

i slepu ljubav majke, da učini nemoguće.

Za tako nešto nije bila moguća mala cena.

Igra jina i janga, Kaina i Avelja, Edena i Hada,

vode i vina, soli i meda, za spas duše Nejakog

iskala je žrtvu dostojnu zlatnog runa Stvaraoca.

Ni veliki gambit najbolje namere nije zalud,

ako ima ikakvog traga cilju.

Problem je u tom što čoek cilj umišlja,

mesto da ga spozna,

pa i kada misli da zna di tera, on samo luta.

Onog trena kad spoznah usporenje koje peva:

- Ma, neka ide kako ide

Neka bude kako biti mora

Meni treba hladovina

Mjesto ispod starog bora...

... e pa zato distanca,distanca

Obilazim samo egzotična mjestašca

Zabacim karolu, zapalim kubanca,

A brige ostavim ispod lanca i katanca... -

rodih se nanovo, skoro ko čoek...