NASUKANA BARŽA

- Konačno si došao, ne mogu da verujem.

Vidiš kako nam je ovde lepo. Sedimo na tremu i blenemo u Savu,

dok se ražanj trucka unaokolo i miriše tamjanika.

Nego, šta si to pomanito preko telefona, šta to opet trabunjaš o potopu.

- Sve je spremno kume.

- Dobro. Kada ga očekuješ?

- Ne znam, al svi znakovi su tu.

- Čekaj, ti nisi dobio nikakvu dojavu, makar od serafima?

O kakvim znakovima pričaš, o podrhtavanju tla, ognju niotkuda

ili si u snu čuo pesmu tri sveta: „Svjat, svjat, svjat Gospod Savaot…"? - slatko se nasmeja kum i otpi dobar gutljaj.

- Ma ne. Ništa tako eksplicitno.

- Pa šta spremaš onda kume moj?

- Arku, kako šta?

- Opet mračiš bespotrebno.

- Ajde?

A to što smo otupeli na svako zlo, bilo da je daleko od nas, bilo da je u nama.

To što manu koja nam s neba pada trpamo u zamrzivače i u naša telesa nekontrolisano,

što se ubijamo, otimamo imovinu, žene, decu, dušu…

Što bacamo planine jedni na druge, truna radi u tuđim beonjačama,

dok nam se u našim kameni stenje, i što plačemo samo zbog boli sopstvenog trupla…

Vidi kume, ili ima ili nema.

Ako Neba ima vreme je odavno za barku, ako ga nema opet je vreme, samo za golgotu.

Za razliku od radosti iz Sokratove odbrane ne mislim da je u oba slučaja blagodet.

Ili Neba ima, pa će mučna gravitacija beskonačnog učiniti svoje kako bi poravnala pejzaž

koji smo izrovali bez blagoslova, ili je tmina besmislena i gusta i naš smisao baš jeste ovaj nekontrolisani blud, koji samo može spasiti apokalipsa u cilju novog rađanja tmine.

U duhu Paskalove opklade, lađa mu tu dođe, nako, za svaki slučaj.

- Mračiš, mračiš nesrećniče. Ne čini se barka po svojoj slutnji.

Za tako nešto moraš biti odabran. Odakle ti misao da si to baš ti.

Džaba ti je sve to.

No, naspi tog ladnog vina, priroda će to sve već…sam znaš…

Spustih glavu ka grudima i uvukoh je između ramena, nekako odobravajuće smiren,

kao da i zapopčeh sve ovo samo radi reči utehe.

Poslušah kuma, te nasuh do ruba žedne čaše.

Kucnusmo se i u tom trenu snažno bljesnu iznad Save

i prolomi se grom, kao da je udar tik ispred nas i naglo pljusnu iz neba.

Mada sam detaljno planirao, pripit vinom i sobom, štrecnuh se,

te mu pobedosno rekoh:

-Šta sam ti rekao kume!