Mala pljačka vlaka (Entropija)

Todor i Cokula.

Kumovi.

Kao tajni.

Niko da ne zna.

Jedan ajduk, drugi žandar.

Ajduk ajduči dok mu glava ne dostigne gladnu cenu

za koju bi ga žandar priveo nagradodavcu.

Po privođenju, žandar dobija nagradu,

te organizuje da ajduk, tobože nezgodom, pobegne.

Dele bratski, tradicionalno poštujući bratsku ljubav,

poznatu nam još od stvaranja.

Kad se vlas' promeni i njih dvojica promene uloge:

ajduk postaje žandar, žandar ajduk.

Menja se samo položaj tasa na vagi bratske podele,

sve ostalo ostaje isto.

Kako jednom davno nagovesti profesor termodinamike:

- Najbolji sistem je onaj koji je održiv.

Njegova mera ne poznaje kvalitet, moralnost, ljudskost,

već samo stepen održivosti.

Ako ga scenario i izvede iz ravnoteže, njegov glavni kvalitet je

njegovo stabilno vraćanje u početni položaj.

Otud nepromenljivost.

Satkan je po najgoroj meri čoveka.

Glavne uloge menjaju nosioca,

ali se sistem ne menja ni za jotu.

Čista entropija.

Mera zatvorenog sistema, težnje da se pređe u veći stepen neuređenosti.

Uzaludna energija, koja se ne pretvara u koristan rad, već u lični interes.

Ta mera neuređenosti koja s lakoćom vlada nama,

kroji igru svih naših sistema kroz Todora i Cokulu.

Svetinu, naravno, sistem ne interesuje.

Smatra ga darom direktno od Boga.

Njihova intriga, sve vreme, samo je u tome 'el bolji Todor il Cokula,

ne bi li svojoj deci osvetleli putokaz.