Let it be (Slovenska antiteza)

"Ako neba nema, čovek je samo hrana crvima".

V.A.J.

~

"Jadni moj Aleksa, kad vidiš da nešto propada, uzmi da je propalo".

J. D.

Jasno je to.

Fiziološki opstanak ište mrvu razuma više no duša.

Tu se i vraćamo na početak.

Ako smo samo telesa, naš opstanak nije praćen sopstvenim smislom.

Te i ako jesmo samo hrana Zemlji kojoj su crvi zubi,

ko u nekom naučnofantastičnom scenariju, u kojem je Zemlja živi stvor,

a ne samo treći kamen od Sunca ili disk ispod nebeskog svoda,

imamo li snage da ne verujemo.

Saopštiti sebi sumnju u sve, ide lako,

pa pronaći smisao opstanka u hodu po stazi čiji cilj opravdava sredstvo,

takođe.

Ali, poverovati?

Verovati je osećanje, ne saznanje.

Ono ide unapred, ispred svih dokaza i logike.

Nako, za džabe.

Ako nas život ičemu uči je to da je za džabe uvek najskuplja rabota,

te i verovanje ište od nas najviše.

To najviše nije samo najveće, već egzistencijalno, bez obzira šta je istina.