Google mind (Pismo prijatelju Google-u kako da spoznam razliku bitnog i nebitnog)

Ovih dana Google drive, Google photos (ne znam kud se dede Google eyes, ears, mind...)

upozoravaju me da nema više slobodne memorije u njihovim fiokama,

te da treba ili što šta (a šta prijatelju Guglu, sve mi to treba)

da izbrišem il da otvorim buđelar u kom drema naočarka.

Šta se dešava, moj prijatelju Guglu, sa memorijom mozga mog?

Ima li on mehanizam, kao ti jarane, da me upozori da gori i da više nema mesta u njemu,

da ako tako nastavim da će potpuno pregoreti i da tu ne pomaže niti novi nalog niti restart?

Ili, ima li tu spasonosnu opciju (skupu ali moguću) da mogu da dokupim još lečka mozga

zarad svog opstanka i nasušne brige da sve što promiče pored mene i upamtim?

Kud sam pošo tako sluđen niz Bulevar zaborava,

moram li baš sve upamtiti?

Načuh da doktori tvrde da mozak ima više filtera pre nego što informaciju smesti

u jednu od svojih kaseta. Kolko god se mi trudili, učeći recimo,

da mu objasnimo da nam je to bitno, već talamus pola toga odbaci kao nebitno

i ne da ni copy, kamoli paste. Varamo ga time što besomučno kopiramo u njega,

ne bi li neki paste i prošao, te mi tako pošto umišljamo da nam je bitno, to i upamtimo.

Moramo li?

Džaba nam on veli:

- Konju jedan, nebitno ti je to.

Iscrpljujemo se, samo što nam pamet nije takva da uoči razliku između bitnog i nebitnog,

ili makar da smo taj kurs rano savladali.

***

Kada je novinarka dokumentarnog programa upitala jednog devedesetgodišnjaka

kako su on i njegova žena uspeli da sačuvaju brak čitavih sedamdeset godina,

ne bi li veliki recept prenela novim generacijama, koje pokušavaju da sačuvaju beskonačno

sve svoje fajlove, foldere, ali brak teško, čiča joj odgovori:

- Bogati dijete, lako smo se mi dogovorili, odmah, na početku.

O bitnim stvarima odlučujem ja, o nebitnim ona.

E sad... šta je bitno, a šta nebitno, odlučuje ona.

P.S. Mom bitnom 2. novembru