Golubiji prozor

"U tom trenutku se otvorio nebes i video je da Duh Božiji pada

kao golub i pada na njega" .

Evanđelje po Mateju - 3.

***

Skidao je radnu odeću sa sebe. Nestrpljivo, žurno, poslednjim ali eksplozivnim mrvama energije. Kao kad vas nužda natera na trčanje do toaleta. Nije imao snage da obuče kućnu trenerku, samo se onako, u gaćama, bacio potrbuške na kauč u dnevnoj sobi. Konačni mir poveo je njegovo telo u san.

Već nakon 15 minuta, na velikom ekranu na zidu preko puta kauča, oglasio se alarm:

- Gospodine NeNadoviću pripremite se za OI, preostalo vreme do početka obaveznog informisanja je 180 sekundi!

Osim prodornog robotizovanog glasa, svetlećom iritirajućom promenom, iz tamnog u svetlo, buktala su velika slova po ekranu: O I !

Trznu se iz sna i refleksno zapara vazduh iznad sebe rukama, kao da se brani od iznenadnog napadača, pa kad malo dođe sebi grčevito stisnu jastuk preko ušiju i okrenu se ka zidu, ostavljajući gola leđa da gledaju u ekran.

- Gospodine NeNadoviću preostalo vreme do početka obaveznog informisanja je 60 sekundi! Pristupite očitavanju rožnjača i potvrđivanju prisustva. Ukoliko vaše prisustvo ne bude potvrđeno u roku od 30 sekundi bićete nadrealizovani.

Nije tačno znao šta taj postupak podrazumeva, al je slušao bojažljive šapate kolega, koji su međusobno ćućorili, čim neko izostane za posla:

- Nema NeManje danas...?

- Ćuti ludače, ne spominji, izgleda je nadrealizovan...

30, 29, 28, 27...šta sad, pomisli koliko to može biti gore od obaveznog informisanja koje se emituje svakih sat vremena od dolaska s posla do povečerja. 45 minuta informisanja, 15 minuta pauza za toalet i obrok.

Od poslednje zamene Sunca, koje se on jedva sećao, zatvorena su pozorišta, bioskopi, restorani, sportski centri, radio stanice... Muzika se više nije mogla čutii, niti su postojali aparati za njeno reprodukovanje. Zavladala je neka jeziva tišina i sve se svelo na posao i boravak u samicama sa ogromnim info ekranima.

24, 23, 22, 21...nek ide kud je pošlo, seti se reči svog omiljenog pesnika: - Kad vidiš da nešto propada, uzmi da je propalo... - stisnu jastuk još jače oko glave i zgrči se u oblik fetusa, očekujući prasak.

3,2,1...BUUUM!

U prvi mah mu se učini da lebdi. Možda stvarno i jeste. Prvo što primeti da na zidu više nema ogromnog ekrana i da na čiviluku ne visi radno odelo usrane megaglobpanije. Otvorio je prozor i duboko udahnuo. Čudno, ulica je bila puna prolaznika. Po njenom obodu ljudi su sedeli u baštama restorana. Na nebu se baškarilo prolećno sunce. Golub na simsu kraj prozora gugutao je izvijajući glavu u stranu i gledajući ga pravo u oči. Gotovo je siguran da je razumeo kako mu govori:

- Nekada je dovoljno da vragu samo okreneš leđa.