Potaman

"Svi problemi čovečanstva proističu iz čovekove nesposobnosti

da mirno sedi sam u sobi"

B. P.

Prvo svojstvo svega što je živo je težnja da preživi.

Ta veština se ne podrazumeva.

Znatan uticaj ostvaruje nasleđe putem instikta, ali nedovoljno.

Prilagođavanja promenjivim okolnostima i okruženjima bivaju u takvoj meri da utiču i na sam gen. Mučno, ali ako se Priroda već pozabavila da se rodiš, valja i opstati.

Računajući na najnepovoljniji slučaj graničnih uticaja, kao kod statičkog proračuna,

obuka kreće već samim stvaranjem. Što lošiji uslovi to jedinka postaje čvršća,

otpornija i daje bolji rezultat.

Retko nastaju velika dela, u bilo kojoj oblasti, bez trnovitih staza sazrevanja, koje svojim nagomilavanjem konstruišu i prenose generacijama čip budućeg pobednika.

Mada, kom god spektru prkosio naš genetski kod, bauljajući od anonimnog bonvivana

do poluboga Ahila i kakve god nas ljuljale životne okolnosti,

laganini tempa zaboravljenog ostrva ili uzavrelog kotla neiscrpnih ratova i siromašnog podneblja, mi istu želju iskamo svom životu.

Da nam bude potaman.

Potaman ne rađa pobednike, niti sprovodi spartansku selekciju,

braneći teške i visoke ciljeve, jer bi to bio apsurd.

Potaman jeste i cilj i pobednik.

I sve bi bilo u redu i sve bi bilo potaman da čovek nije zaljuljao slobodu volje,

još onomad sisajući kiselicu krišom.

Vražije spoznanje koje tada zadobi učini da svako od nas potaman drugačije dimenzioniše.

Sreća je kod onih čiji potaman ima dimenziju njihove duše.

Ni manje, ni više, baš ko da smo sposobni da mirno sedimo sami u sobi.