Restart

Umirućem Amerikancu, za svaki slučaj, kao ogrlica sa upisanom krvnom grupom

ili podatkom o fatalnoj alergiji na penicilin, tik ispod vrata, virio je tatu:

- Ne reanimirati !

Odradio je svoj posao.

Odnosno spasao ga hitne pomoći.

Mogao je mirno da umre, kako je i nameravao.

Opcije shut down i restart kreću sa istog polaznog jelovnika.

Za obe varijante sva životna energija sistema spušta se do dna.

Shut down tu i ostaje, miran i spasen, dok restart vapi za energijom početka,

koja bi nanovo podigla sistem, nadajući se ovaj put bolje nego prošli.

Desi se, ponekad, da i to pomogne. Mada uzalud.

Ako nastavimo da tabamo istu stazu, sistem neizostavno ponovo doživljava kolaps.

Dug je put od polaska do tačke sunovrata i obično bude kasno kada shvatimo

da je restart neophodan, te ni nemamo energije da ga sami pokrenemo.

Ovih dana, kao u vreme poslednjeg patrijarha Prvog doba (Noje),

Planeta, čini se u samoodbrani ili po nebeskom zadatku, nagoveštava Veliki restart.

U cilju spiranja greha (sistemske greške ljudskog roda),

poslednjim takvim restartom bi nam dato spasenje osam duša.

Plašim se da bezdan koji nam se ovaj put sprema ne računa na taj broj.