Beštije (Ž.N. – D.K.)
S početka jeseni, najčešće, mada se kratko desi i leti, pa sve do kraja zime na južnom Jadranu duva jugo. Topao je i vlažan, obično ga prati oblačno i kišovito vreme. Vazduh postaje težak i u glavama ljudi mađija ludilo.
U davna vremena zakon je predviđao umanjenje kazne za počinioca koji zločin učini za vreme intezivnog juga.
Ljudska bića su se nekako, uz pomoć nebeskih zapovesti i zemaljskih zakona, načinila na čoveka, svesnog svoje grešne duše i koliko mu malo nedostaje da zakorači u nju.
Osuđen ili opredeljen da egzistira u društvu, pokušava da se pridržava tih pisanih i nepisanih pravila, kako bi uopšte opstao. Mada i njegova priroda na prvo mesto postavlja fiziološki opstanak, koji bi se možda najlakše ostvario u čoporu, prilagođavanje takvom životu i žrtvovanje slobode jedinke, stvara od njega socijološko biće. Negovanjem takvih uzusa kroz vreme, bez mnogo razmišljanja i provera sopstvene svesti, čovek dobija smernice šta je to dobro, a šta nije.
Životinje nemaju tih problema. Vođene instiktima, koristeći svoja razvijena čula, ostvaruju osnovni zadatak evolucije – prenose svoje gene na sledeću generaciju, bez opterećenja greha, s punim pravom cilja da mogu i da beštijaju.
Mada je jugo lokalni vetar, po definiciji i prostora i vremena, koji rađa sever Afrike i goni ga preko Sredozemnog mora, ovih dana kao da je obgrlio čitavu planetu. Vazduh je vlažan, a toplo je i teško se diše, makar ga ne video očima, čovek oseća nervozu, glavobolju, neraspoloženje. U takvom stanju, gubi svest o kodeksima etike i društva. Osnovni nagoni zadovoljenja tela i opstanka potapaju sve ostalo i počine da beštija.
Jugo, koji bi trebalo leti da prođe za tri dana, jeseni i zimi za devet ili maksimalno za tri nedelje, ne prestaje. Kao da ga nije podarila prioroda. Beštija u nama, hrani se bez prestanka i kao da nema kraja koji bi nas vratio u čoveka.
Hoće li „Sveti Komedijaš“ imati razumevanja? Da li će naši gresi biti oprošteni ili ublaženi zbog juga koji nas neprekidno produvava ili neće biti olakšavajuće okolnosti, s obzirom na to da smo ga sami stvorili.