Strah od rođenja

Po Epikurovm učenju o prirodi, ne treba se bojati smrti:

- Kad ona nastupi - nas nema, dok smo živi - nje nema.

Po Mešinoj dijalektici:

- Boj se ovna, boj se govna...

Po Vilijamu:

- Kukavica umire više puta pre svoje smrti...

O strahu i smrti, strahu od smrti:jasno.

Međutim, ima li nas baš uvek kad nje nema i nema li nas baš kada ona nastupi?

Sokrat, u svojoj odbrani, pokušava da o smrti ne razmišlja kao o lošem, već dobrom, govori nam da se ova neprospavana noć od života svakako završava u blagodeti: ili u dubokom snu, bez snivanja i osećanja ili u seobi duše na drugo, bolje mesto.

Kada se rodimo sa nama se rode samo dva straha: od gubitka oslonca i iznenadne buke.

Sve ostale strahove rađamo sami.

Šta je naša veća muka: šta u nama umire ili šta se to u nama rađa?