Memento

Ako nam ovom, datom, ovozemaljskom razumu nije blisko da je moguće setiti se momenata koji će se tek dogoditi u budućnosti, može li on prihvatiti da u nama čvrsto stoji i sećanje pre našeg rođenja?

Sećanje, koje je starije od nas samih. Zapis, prenesen putem gena, koji nosi informaciju svih naših predaka, kojim mi ne vladamo putem sopstvene svesti, ali koji posedujemo u sopstvenom organizmu, kao stečeno znanje koje u nama drema dok ga suđeni udar ne pretvori u iskru.

Mada, ne pamtimo mi ni sopstveni početak. Nauka kaže da nam se sećanje formira tek u drugoj godini života. U praksi, sećanje, i to kod onih bistrijih, počinje da se čuva tek u trećoj, a prve dve ostaju nezabeležene u svesti, baš kao i sve one beskonačne od naših predaka.

Nezabeležene, ali zapisane.

Inače, kako bi bilo moguće da se sećam, potpuno jasno, tvog koraka, mirisa i pogleda i pre nego što sam te upoznao.