- Tigar i sneg - ( "Svaki čovek ima bezdan i smuči mu se kad pogleda dole".)

Al Đumeli, irački tigar, dugo je bio zavejan snegom krvavog rata. Kod kuće ga je čekala žena, lepotica, u koju se zaljubio zanavek. Na konačnom povratku kući saznao je da je obolela od boginja, izobličila se i potpuno sakrila od javnosti.

Da je ne bi izložio neprijatnosti, odmah joj je rekao da je u jednoj bitki ranjen, zadobio povrede očiju, koje su ga dugo bolele i da je potpuno oslepeo. Svoje slepilo glumeo je punih 12 godina, koliko je ona poživela od tada. Oči je otvorio tek nakon toga.

Odreći se vida, 12 godina, zarad mira srca žene koju voliš, je li to malo ili mnogo?

Uostalom, u sve grehe naših bezdana koje neprekidno dubimo, šta nas to može spasiti, osim ljubavi:

"Umornom od svega u smrt mi se žuri,

Jer videh zaslužnog kako bedno prosi,

I nitkova što bogato se kinđuri,

I odanost kako poniženja snosi,

I zlatna odličja o pogrešnom vratu

I savršenstvo u blatnom beščašću,

I device silom predate razvratu

I snagu straćenu nesposobnom vlašću,

I umetnost kojoj moćnik uzde stavlja

I zločince kako vladaju dobrotom,

I mračnjaštvo kako mudrošću upravlja,

I kako iskrenost brkaju s prostotom:

Skrhan, spokojnoj smrti ću se dati.

Od nje me tek ljubav može sačuvati".

Vilijam Šekspir