Dolce Vita (Glava šećera)

Za razliku od soli, bez koje ne bismo nikako mogli, mada nam je potrebna samo lečka, šećer bi mogli i da izostavimo.

Ili ne?

Ostatak organizma i nekako, ali mozak? Šećer je njegova hrana i to ne samo fiziološki, već pre svega mentalno.

Sladak život, iskamo ga svi i to ne kako se u prvi mah čini - čulima, već onim što upravlja njima, samom našom biti. Priželjkujemo ga ne kao potrebu, već kao smisao. Misao da ćemo ga ikada dotaći, čuva nas u životu.

Onda mislim, šta ako dijabetičarima džigerica gomila šećer, ne ni zbog gena, ni zbog loše ishrane, nikotina, hedonizma, već u samoodbrani - zbog nedostatka slatkog života. Da li bi to značilo da bi ih sladak život najpre izlečio, za razliku od insulina koji ih samo održava u životu?

Danas nauka kaže da se može kontrolisati, ali ne izlečiti, baš kao i naša želja za slatkim životom.