PUF

Brzina naših života narasla je do mere koju naš organizam ne može da podnese. Ne daje on znake poraza odmah. Prilagođava se, ali i gasi neosetno. Podnosimo stojeći novi vek, s početka čak uživajući, praveći se važni što nam uspeva.

To što se nama čini nesavladivo brzo, našoj deci je uobičajeno. Isti tokovi, ista brzina promicanja, nama bura, njima bonaca.

Koliko god nam se činilo da je situacija posebna i da nas je zadesilo bitisanje u teškom civilizacijskom trenutku, isti osećaj neprilagođenosti utisak je svake generacije koja zagazi u godine na nizbrdici.

Istina, uvek postoje ljudi, bez obzira na dob, koji su lako prilagodljivi novom dobu i uvek postoje mesta, geografske tačke gde se ta brzina ne oseća.

Ako smo iskreni i već znamo da mi nismo ti ljudi, da li nam je onda jasno da makar dostizanje tih geografski tačaka nije tako nemoguće kako nam izgleda.

Za nas neprilagođene nema drugog izbora: ili put, ili PUF!