"Ništa nije naše osim varke, zato se čvrsto držimo za nju" - M. S.

Već s prvim nevoljama i svešću da naš željeni život potpuno ne krojimo sami, nego da nam je potreban udar sa strane, kosmička pomoć koju možda i nismo zaslužili, koja dolazi kao lutrija, priželjkujemo je, svesni da bez nje nema konačnog ostvarenja.

Zovemo je sreća. Možeš imati talenat, biti vredan, istrajan, kvalitetan, ali ako te ona makar malo ne pogleda, uzalud sve.

U tom njenom iščekivanju stvaramo njen lik, precizno. Tačno znamo i želimo kada i u kom obliku nam je neophodna. Jurimo je osmišljenu, a imaginarnu, neobećanu i nesigurnu, nesrećni kad je nema, nesvesni da nam ona zapravo nije najpotrebnija.

Lakše je tako, dobiti čist i gotov proizvod, sreću koja rešava olako sve naše nedaće, nesigurni da možemo biti srećni, a da nemamo sreće.

Ako ne umemo i ne naučimo da je osećamo, ni kada nas pogodi neće nam biti dovoljna. Ako umemo ili naučimo da i bez nje je živimo, osećaj koji proizvodimo biće potpuno dovoljan.

Poklonjena, sreća izvan nas, čini naš život lakšim, ali zadovoljstvo koje možemo nazvati osećajem sreće, samo sami možemo stvoriti, bez obzira na okolnosti trenutka.

Nije lako, kao i svako učenje, putanja kojom živimo čini našu stvarnost, ali ovladati varkom jeste naš put.