Specijalno vaspitanje (All we need is love)

Pera Trta i vaspitač Munižaba sede zajedno, a svako za sebe. Kao na svakom kraju, puše ćutke. Dim iz pluća izvija se lenjo u vis ostavljajući trag izdahnutog očaja. Drže se čvrsto za cigaretu kao da je ona ograda ambisa. Ovog puta ne deluje kao anestetik, bol putuje i stiže i do mozga i do srca, ali uspeva da zamrzne trenutak. Nikuda dalje, kraj je.

Može li vaspitanje biti specijalno ili može li biti vaspitanje a da nije specijalno. Možemo li ga uopšte naučiti, pa onda biti sigurni u rezultat, kao kad majstor zna da će njegov proizvod sigurno biti dobar.

Kada uopštavamo uhvatićemo se za naslov da sve je pitanje mere, al čim se okrenemo videćemo da nam to ne daje putokaz. Teorija relativiteta pada u posebnom.

Nema opšteg uputstva za uspeh vaspitanja. Ne znamo, niti ćemo znati. Ljubav, jedino se u nju možemo pouzdati. Pustiti da kulja iz nas i verovati.