Kostolomac (S.Đ)

- Neka sam ću! - Kaže Kostolomac, dok raširenih ruku grli koncertni klavir, povijen, priljubljenog nosa o poklopac klavira, ne da da mu iko priđe i pomogne, dok sam pokušava da ga odvoji od poda:

- Ma, neka, sam ću!

Pokušaj dostojan Herkula, neuspeh dostojan Leonide.

Ako je već neminovan, neuspeh, može li veličina pokušaja, u našim malim običnim životima, dobaciti do satisfakcije koja će ublažiti njegovu otužnu gorčinu?

Uči li nas iskustvo tom potrebnom umeću, ili tu igru diktira srce? Ono što je sigurno, da bi nam uspelo, taj pokušaj mora biti VIŠE OD IGRE.