D.R.

"Neko je jutros srećan, presrećan, jer je našao mesto za parkiranje. Neko drugi je tužan i žalostan, jer mu se rodilo žensko dete."

Postoji lestvica i tuge i sreće u nama, baždarena od minimuma do maksimuma i van toga ne može biti ni veća ni manja. Taj opseg je konačan u svakom od nas. Plivamo u njemu i šta god da nam je usud namenio, život mučenika il gospodara, svi za života ipak dodirnemo oba njegova ekstrema.

Oni su tu gde jesu nepromenjivo, a promenjivo je to šta do njih dobacuje. Potpuno istu količinu sreće izazvaće kod različitih ljudi različiti događaji. Neko tu dozu dotakne pronalaskom neubuđalog komada hleba, iznenadnim poljubcem devojke za koju je mislio da ne mari, kupovinom novog mobilnog, popravkom jedinice iz fizike ili uspešnom akcijskom kupovinom prehrambenih proizvoda. Drugi pak tu istu dozu dostižu novom jahtom, prstenom sa dijamantom, penthausom na samoj obali Atlantika, novim modelom Mercedesa.

Tako nekako i sa tugom, neko je prizove očas, a nekom je tek tragedija rodi.

Mi naivno verujemo da to nije tako i mučimo svoj život, jureći novu dozu sreće, misleći da se možemo još više primaći njenom maksimumu, ne sluteći da smo ga već odavno gustirali, kad nas je dojila majka, grlila ljubav, rodilo dete...