Samo kad pijem

"Ja svoje loše dane volim gristi sam

piti i lutati po krčmama

al' često stignem samo

do njenog pogleda"

"Ne marim da pijem, al sam pijan često.

U graji, bez druga, sam kraj pune čaše,

Zaboravim zemlju, zaboravim mesto

Na kome se jadu i poroci zbraše"

"Ponekad sam pjan, do uha nasmijan

i duša mi je otvorena knjiga

moje nebo je posoljeni zrak

a moje more razlivena tinta"

"Ponekad, noću, idem pripit kući …

i pitam sebe zašto pijem? Zato

što nema zvijezda, što je svuda blato

i što se srce stalno sprema pući"

Samo kad pijem ja pišem pesme.

I zato se pije.

Tad svrbe me vijuge što bude jesen

i vino zamiriše noć.

Kroz prozore suze Božije,

ko kapi kiše me udare,

u obraze i oči upale, do bola.

Smolna pluća mi kuća duši alkohola,

jer nisi moja.