San

Sanjam da letim. U tom snu ne osećam nikakvo čuđenje da to mogu, samo odignem pete od tla i pružim ruke. Bez ikakvog mahanja plutam po vazduhu. Pružam se lagano ispod plafona koji je granica prostora u kojem se krećem, više kao da ronim nego da letim.

Toliko sam često sanjao taj san, da sam u podsvesti gajio iluziju da ja to stvarno mogu i da to ništa nije neuobičajeno.

Fantastično na prvi pogled, ali nikako da izletim van zidina stana, iako su svi prozori otvoreni, samo se lenjo i dalje češem leđima o plafon.

Ima li svaki naš let svoj plafon kojem stremi, uprkos otvorenim prozorima sa strane?