Mesec od uva do uva

Kada je Mesec u obliku srpa postavljen tako kao da se smeje, jasno je da će sutra veče malo porasti i tako svake večeri do punog.

Kada je oblik srpa okrenut kao da Mesec plače na nebu, smanjivaće se večerima sve do mladog.

Baš kao i mi.

Svakim novim osmehom obasjavamo novi delić sebe i svetlimo sve jače. Svakom novom tugom tamnimo u svoju senku, a u oba slučaja, baš kao i kod Meseca, zapremina nam je ista, samo je razlika kako je emitujemo.

Vredi li onda smejati se na silu, kako bismo naš lik osvetleli što više ili i tu, kao kod Meseca, ciklus određuje Sunce izvan nas?