Tri rupe

("A zar ne bi bilo ljepše sad misliti na vinograd?")

Omaklo mi se i u tom zamahu učini mi se da potpunu slobodu čovek može ostvariti samo ako se obrazuje i novim znanjima otvori raskrsnice svojih izbora.

A upravo suprotno.

Nikom od nas osa od temelja do zatioka nije potpuno vertikalna, već smo, priznali ili ne, nakrivo nasađeni.Tu inerciju dobijenu rođenjem nije moguće ispraviti, a prvo što poželimo od sebe kako stičemo nova znanja i naoko krotimo svoj primitivizam jeste baš to, da ispravimo svoju osu.

Ne mirimo se s tim, s novom pameću hoćemo i nove sebe. Mislimo da znamo više od naših neukih i nepismenih predaka, koji su svoju filozofiju života gradili u miru sa sobom, dok mi započinjemo rat protiv autoriteta (gena) koji je unapred ne samo izgubljen, već koji se nikako ne može okončati.

Traje to uporedo sa našim životima, borba bez pobede, koja nas troši uporno zadavajući pitanja koja nas poražavaju.

A lepo mi je govorio đed, onako uzgred bez posebne namere o tom, otkrivajući smisao života i po Pajtonu i po Svemiru :

"Ma dijete moje, ceo život ti je oko tri rupe".