Unapred

Kada to zaslužimo, onda i očekujemo da budemo voljeni. Rekli bismo da se to podrazumeva.

Međutim, prošla su vremena kada se bilo šta moglo podrazumevati. Čast je oblikovala nepisana pravila koja su imala veći teret od pisanih, što kako god izgledalo čudno, jeste logično. Napisana pravila važnost dobijaju tek zapisom, dok ona nenapisana čvrsto stoje u svojoj biti.

A opet, sa voljenjem to ne ide tako. To što smo uspeli da zaslužimo nečiju ljubav, nikako je ne garantuje. Ona se, nažalost, retko rađa kao posledica zasluga, nekako niče i pre nas, sama od sebe.

Uistinu, to i jeste što svako od nas priželjkuje, da ga vole bez ikakvog razloga i zasluga, onako unapred, bezrezervno, kako nas je samo majka mogla voleti.

Ni to nije baš časno od nas, da iskamo najveće i najviše što može biti, unapred. Jasno je to, ali najveće i najviše, koliko god bili dobri, ne možemo drugačije ni zaslužiti, nego samo tako sudbinski, na poklon - unapred.