Lepota istine

Oči svih ljudi s kojima se susrećemo čine mozaik jednog ogledala, koje stvara naš odraz. To nije isti odraz koji mi krojimo u svojim mislima i mi obično tu razliku savladavamo na dva načina.

Lažemo u oba slučaja: ili se lažemo da jesmo dobri ili se lažemo da to kakvi jesmo, jeste dobro.

Nije to tako strašno kao što zvuči u prvi mah. Istina o nama ionako ne postoji. Odbijanjem originala o oči drugih i nemogućnošću da bez takve pomoći ugledamo sami sebe, stvara se odraz koji neizostavno ima grešku. Čak i najmanja, dovoljna je da se ne može nazvati istinom.

Odgovore na najteža pitanja skloni smo da tražimo u kosmosu ili, makar, na nebu, jureći dokaz ili negujući veru.

Možda je rešenje, ipak, bliže nama. Na dnu okena žive ribe sa okom (svetlom) izvan svog tela i eto, možda baš one mogu videti sebe baš onako kakve i jesu.