Album

Ceo život se snimamo i beležimo sa namerom da ćemo uživati u tim momentima nekada kasnije i nikako da nađemo vremena. Kao da nam treba još jedan život da bi sve to odgledali, pa i kada sačuvamo vreme da u njima uživamo , nemamo snage za to. Gledajući ih otkrivamo da te stare slike, u nama, ne izazivaju čistu sreću kako smo planirali, već i kap tuge.

Ta jedna kap preliva nivo koji možemo da izronimo. Ostajemo tik ispod površine na kojoj plivaju naše uspomene i mi virimo u njih s druge strane, kao kroz neko vodeno sočivo. Tako izmenjene i uveličane plivaju našom dušom, stvarajući privid koji nas ispunjava, ali ostavljajući nas bez hrabrosti da ih izbliza pogledamo.

Ne plaši nas ta razlika između naše imaginacije i zaustavljenog pečata koji prikazuju. Plaši nas pomisao prolaznosti i da gledanjem sumiramo najlepša sećanja koja se više neće ponoviti.