Hollywood

Dobar i loš.

Loš je sve vreme loš, dobar je sve vreme dobar. Iako loš, opet sve vreme,

čini loše dobrom, dobar uprkos tome ostaje dobar. А тај loš , iako ovaj dobar је tako dobar i prema njemu tako lošem, on i dalje nastavlja da bude loš.

Tako sve dok se ne iscrpe minuti predviđeni za vremenski period jednog filma.

Onda iznenada, u samom klimaksu, desi se čudo. Prvo potpuni jad, pa katarza, te najednom i taj loš postaje dobar. Obično u samom smrtnom ropcu, skoro pred samim vratima Svetog Petra, al ipak još uvek pri svesti i …čiča miča i gotova priča.

E sad, Hollywood Hollywood...

A u rijalitiju što zovemo život, Hollywood nema šanse. Sve i kada se nadamo da će se taj loš pokajati, nakon silnih potresa sudbe, pa iako ne oseti iskrenu potrebu, ono makar da ga um na to navede, ništa se ne dešava. Taj loš stupa čvrsto kroz vrata zla do samog kraja, bez imalo sumnje u svoj korak.

Onda kad se malo okrenemo I ka našem uzornom i dobrom, vidimo da ni on nije baš tolko dobar.

Scenario naših života nije prošao selekciju holivudskih producenata, niti je pisan da zadovolji ciljnu grupu idiota, koji će opravdati komercijalni smisao.

A eto, ni režiser naših života nije obavešten da END, po definiciji, može imati prefiks HAPPY.