Pomisli želju

Kad stisnem šakom njen taban, oslonim jagodice kažiprsta i palca preko njenih, od umora, nabreklih vena i osetim trzaje damara, kao da blaga struja golica moju šaku, kako da znam da li je to trag otkucaja njenog ili mog srca?

Kad ćuti pored mene, dok je iz prikrajka gledam slepočnicom, a bol lebdi poput dima cigarete između nas i oboje krišom pirkamo, kao u vrelu kafu, da ga oduvamo, da li je ista želja obeležena u šoljici tišine moja ili njena?

A kada se zagrcnem od sreće, gutajući vazduh kroz koji mi je poslala osmeh opstanka, koji me iznova rodi novog, kako tada odjednom sve znam i vidim da je sva naša voda sa istog izvora u nas nabujala.