Crveni petao

Kada bolest tek krene da pupi, ma koja bilo, obično nas načne "s nogu", kako bi rekle naše bake, odnosno nekom blagom prehladom, koja nastaje našom nepažnjom i naš organizam retko kad je, tu kod prehlade, zustavi bez pomoći sa strane.

Nekad se tačno znalo, krene li s nogu, kroz grlo, ka plućima, obavezna je priprema supe. Ne bilo koje, isključivo od pevca.

Danas će vam prvo reći da je običan virus: što podrazumeva čaj, limun i krevet, pa kada ne pomogne onda inhalaciju... pa antibiotik... pa inekcije... pa dokle ko stigne. Savremena medicina prevazišla je lekovitost supe od pevca, ali je nešto ispustila. Supa od pevca nije samo lekovita u svom hemijskom sastavu. Ona je pre svega ritual. Ej, zaklati pevca, tek tako, koji je vrlo često bio jedan u dvorištu punog kokošaka. Njegova žrtva darivala je taj nedostajući element za potpuno ozdravljenje.

Današnjem, svakom i najsavršenijem medikamentu baš to nedostaje, prvi prirodni zakon: žrtva je neodvojivi deo uspešne lekovite suspstance, odnosno nemoguće je nešto dobiti, ako prvo ne daš.

Odrastao van zidina Beograda, moj Dragan, znao je za taj recept odmalena. Nije slučajno što smo sve kolokvijume iz fizike spremali baš u bašti "Crvenog petla". Fizika uslovni predmet, nema prenošenja u drugu godinu, a pre usmenog i pismenog valjalo je položiti četiri kolokvijuma. Svaki kolokvijum oko sto pitanja, po grupama, osam grupa po oko dvanaest pitanja. Tako, Dragan drži osam cedeulja sa već postavljanim pitanjima u prethodnim odbranama. Mi, sačekali poslednju, ne sme biti greške, inače dogodine ispočetka. Drži svih osam, uzima gutljaj točenig BIP-a iz krigle, jedan izdvaja i kaže:

- Ovaj će, sigurno.

Za razliku od drugih sličnih situacija kada bi mi to mnogo značilo , ja ziheraš ovaj put nisam zazirao, bio sam spreman da žrtvujem uspeh i nije mi smetalo da ovaj put uključimo obrise varljive sreće. Sreća, pod ruku držeći uspeh, dogega se nekako tog puta, ne čineći pravilo, jer i nama bi jasno da žrtva ne bi odgovarajuća, već simbolična, ali baš kao što to i jeste sve vreme ovaj pevac.

Zovem ga sinoć, stislo me jedva dišem. Pluća mi potopio dvostruki teret. Jedan "s nogu" i drugi iz glave, pa dahćem kratko poput psa, nikako da udahnem dovoljno vazduha. Kaže mi recept i prigovara :

- Naravno, šta čekaš, supa i to od crvenog petla!