Carski rez

Priča o Usudu govori o tome kako je važno kojeg dana smo rođeni, da taj dan određuje našu sudbinu i da bez obzira koliko se trudili ne možemo promeniti njen tok, bilo na bolje ili na gore.

Ono što mene muči nije da li je to baš tako, već da li je i carski rez bio delo Usuda ili to što se ne rodih već me izvadiše, promeni ono što mi bi namenjeno.

Kako sad, kad shatiš da možda nisi rođen u svom danu i sve vreme osećaš kako te neka nevidljiva sila cepa na pola? Čas si u danu opredeljenom, čas u potpunom oprečnom, danu carskog reza.

Da li je jedini način da se postigne mir sa sobom, odnosno snaga da se prihvati Usud carskog reza, saznanje da odluka svakako nije naša?

Kako god, noću dok još u rovitom snu, pokušavam da sumiram dan i predvidim sledeći, mučeći se što nikako ne uspevam da napustim teskobni okvir mojih mogućnosti, kao odjek iz daljine dopire mi glas:

- Kako meni danas, tako tebi doveka!