top of page
Najskoriji tekstovi

2.11. Mislim na nas



Tek drugi dan miriše nove*,

kroz prozor rezi jesenje jutro

i krije snene obraze sunca.

Moje uvele semestre sećanje zove:


Tebi!


Kroz snove, grle me

tvoja rumena usta.



I stiskam vazduh kroz trepavice snene,

još budan,

borim se protiv sna u koji tonem,

sediš u uglu studenske sobe:


Brojiš.


Koliko su velike ludosti moje,

dok šapćem ti priču o iskri iz kamena,

kako nikad nije ni bilo vremena,

da se nismo voleli nas dvoje.


*novembar



コメント


Arhiva
Zapratite
  • Facebook Basic Square
  • Twitter Basic Square
  • Google+ Basic Square
bottom of page